Gay hr slucajni susret

Dating > Gay hr slucajni susret

Click here: ※ Gay hr slucajni susret ※ ♥ Gay hr slucajni susret

Slučajni susreti Jeste li doživjeli kada slučajni susret sa, na primjer, starim prijateljem iz osnovne škole kojeg niste vidjeli od kad ste krenuli u različite srednje škole, a koji, eto baš slučajno, ima super poslovnu ponudu za vas taman u trenutku kada ste dobili otkaz na prijašnjem poslu? Ono što vam se dogodilo bio je slučajni ponovni susret ili serendipity, kako se to u jednoj riječi naziva na engleskom jeziku. Neki glas u glavi mu je govorio da je uradio malo, da je lenj, da je njegova budućnost neizvesna, da će, čak i ako nađe stalni posao, biti otpušten.

Policajci će poslati nekog da me ubije. ZATIM JE STALA BACILA OGRTAC SA SEBE I LEZE NA KREVET…. Morao je da se spasava. Ti si onaj dripac, sećaš se, dok su nas oni tvoji ludaci naoružani štanglama izvodili iz stanice. DODALA JE IZ STANA…. Obavila sam sve što sam planirala i sjela na kavu u kafić pokraj svoje srednje škole. Vozi ga u Livade, one pustoši između grada i sela koju je Bog označio belom flekom na svojoj mapi. Opet je poslušno uradio ono što mu je naredio. Pištolj je spustio u šaku svog mučitelja. Odjednom, ispred mene se stvori jedno poznato lice. Sve je kulminiralo kada je Jagger odlučio snimiti solo albume te 'otkantati' zajedničku turneju. Našao je svoju kesicu sa duvanom.

Mogao je da ga namiriše. AKO TI JE KURAC TVRD DODZI ODMA JA CU VRATA ODKLJUCATI……MISLIO SAM DA ME LOZI UZEO SAM MAICU I KRENUO IZ STANA STANOVALA JE PAR ZGRADA OD MENE. Ulaskom u 'zlatno doba' Rolling Stonesa, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, Jagger i Richards upuštali su se, kao i ostali glazbenici, u divlje partije, začinjene svakom drogom pod suncem i mnoštvom žena. Udario je glavom u prozor.

Net.hr - Važno je samo da moramo riskirati i biti otvoreni za nove ponude.

Pokušavao je da da oblik svojoj na brzinu smotanoj cigareti. Bila je previše debela na sredini, tanka kao igla tamo gde je trebao da spustiti usne i široka kao truba sačmare iz sedamnaestog veka tamo gde je trebao da zaigra plamen njegovog upaljača. Valjao je lagano između prstiju i odstranjivao braonkasto — crvenkasta vlakna na njenim krajevima i brižljivo ih spuštao u džep gde je čekala poluprazna kesica. Morao je da pazi na svaki dram, na svaki kilovat, na svaki zalogaj hrane. Uštekovani novac je nestajao a novog posla nije bilo. I, da stvar bude gora, slabo je spavao. Sve češće se budio usred noći i otiskivao u usamljeničke šetnje u ono pasje doba od kojeg su i zlikovci zazirali — između dva i tri posle ponoći. Neki glas u glavi mu je govorio da je uradio malo, da je lenj, da je njegova budućnost neizvesna, da će, čak i ako nađe stalni posao, biti otpušten. Stajao je, mokrih patika i stisnutog srca, ispod nadstrešnice menjačnice na ivici grada. Gore, na vrhu brda je bilo njegovo naselje a iza njega pustoš — bivše njive i livade iza kojih su smoreno žmirkala svetla iz seoskih kuća. Jun 18, 2014 Na ulici nije bilo nikog osim njega i policijskih kola. Beli predator sa plavom trakom na bokovima. Osećao se sigurnim iako je prezirao plave uniforme. Ovaj kraj je pun kojekakvih ludaka — od bezopasnih penzionera koji pričaju sa sobom do izgladnelih sociopata. Pre neki dan je čovek stradao nizašta — lopov ga je izbo nožem zbog novčanika u kojem je bilo dvadeset dinara. Policijska kola su zafercerala svetlima i lagano kliznula niz ulicu. Na njegovo čuđenje, stala su ispred menjačnice. Iz kola je izašao sredovečan policajac kockaste vilice, jedan od onih koje je često gledao u filmovima — oličenje snage i hrabrosti. Kretao se sporo, mrzovoljno. Očigledno je smena bila pri kraju. Umor mu je legao na oči oivičene tamnim podočnjacima. Imao je samozaljubljeni duboki glas koji je vodio ljubav sa samim sobom. Ovo je duvan za zavijanje. Policajac mu je nervozono pokazao rukom da priđe kolima i on je to poslušno uradio. Stajao je pred tim zdepastim čovekom, za pola glave nižim od njega. Mogao je da ga namiriše. Osećao se na znoj i pljeskavicu. Ja ne koristim drogu. Uhvatio je policajčev pogled. Delovao je potpuno nezainteresovano. Pomislio je na sebe, visokog, krupnog momka u zeelenoj trenerci, s kačketom na glavi. Kačket je navučen tako da se ne vide oči, petlja nešto, puši, verovatno travu. Sam je, pored toga, na hladnoj ulici po kojoj je, pre pet minuta, lila kiša. Ko bi poverovao da je on strejt, poslušan građanin koji nikad nije prekršio zakon? Podigao je ruke i rekao: — Evo, slobodno me pretresite. Nemam ništa kod sebe. Stavi ruke na haubu. Uradio je kako mu je rečeno. Spustio je šake na ledeni krov kola i jeza je stegla njegove testise. Otvorila su se kola. Svetlosmeđ i, osetio je po pokretima dok ga je pretraživao, ništa manje uplašen od njega. Momak je počeo da njuška. Dobio je udarac u potiljak i psovku: — Upadaj unutra da ti ne bi malo jebao mater. A ti, pičko, vozi! Stariji policajac je sedeo do njega. Pogledao je na njegovu značku. Vozi ga u Livade, one pustoši između grada i sela koju je Bog označio belom flekom na svojoj mapi. Želim da dam izjavu. Ja sam pošten građanin… Umesto odgovora dobio je lakat u vilicu. Sevnulo mu je pred očima, a zatim je osetio kako mu pesnica udara u slepoočnicu. Udario je glavom u prozor. Nakon deset minuta vožnje blatnjavim putem stigli su do čistine okružene niskim žbunjem. Delovala mu je nestvarno, pod čkiljavim Mesecom, kao mesto rezervisano za ritualna ubistva u niskbudžetnim hororima. Hoćete da me ubijete? Opet je poslušno uradio ono što mu je naredio. Policajci su stali pred njega. Stariji mu je prišao s naperenim pištoljem. Otkopčao je dugme na gornjem džepu uniforme. Izvukao je kesicu iz džepa i pozvao potčinjenog: — Joviću, stavi to u njegov duvan. Farovi su ga na trenutke zaslepljivali. Policajci su mu na trenutak zaličili na crne aveti sa beličastim aurama. Ima je dovoljno da te proglasimo za dilera. Momci u zatvoru vole dilere. Uneo mu se u lice i onjušio ga. Niko neće poverovati u vašu priču. Policajac ga je zgrabio svojom medveđom šapom za vrat. Osetio je kako mu krv udara u glavu. Zapamtiću ga, mamu mu jebem, 5692,5692, zapamtiću ga, govorio je sebi. Stariji policajac ga je povukao naniže. Kleknuo je u blato. Njegov pomoćnik je tutnuo džoint u uhapšenikova usta. Upaljač je škljocnuo kao giljotina tren pre pada sečiva. Povukao je par dimova. Pluća su mu se napunila tetrohidrokanabinolom, u slepoočnicama je udaralo ludački, smrad omražene materije punio mu je nozdrve a jezik trnuo kao da je pogođen kurare strelicom. Učinilo mu se da mu je tim jednim udarcem otšrafio glavu. I minimalna količina je dovoljna! Nije mogao da se osovi na noge pa su mu zaštitnici zakona zdušno pomogli, šef s leve a pomoćnik s desne strane. Podmetnuli ste mi dokaze! Mučitelj se nasmejao iz dubine crnog srca. Bitno je da će se, dok ti dokažeš da si nevin ili platiš kauciju, svi u zatvoru izređati na tebi. A ako i spaseš guzicu, obraz nećeš. Kad izađeš svi će te smatrati za kriminalca. Mladić u trenerci je, oklevajući, napravio jedan korak unazad. Skupio je oči i olizao donju, krvavu usnu. Ja nikom nisam ništa uradio. I ti, ti što stalno ćutiš, koji je tvoj trip? Novi, ne iz blata, budalo! Svetlosmeđi je prišao šefu i zapalio mu džoint. Prebijeni je posmatrao kako zapaljena cigareta ide od jedne do druge aveti, gubeći se u njihovim prstima. Rade to rutinski, kao što prebijaju ili tucaju, pomislio je. Isprepadamo protuvu, nalupamo ga i pustimo. Ali, onda sam se predomislio. Jer sam te prepoznao. Krio te kačket ali sam te prepoznao. Ti si onaj dripac, sećaš se, dok su nas oni tvoji ludaci naoružani štanglama izvodili iz stanice. Sećaš se, za vreme one vaše revolucije? Predali smo oružje a da metak nismo ispalili. Šta si ono rekao? Ovde si me ujeo, ovde! E, pa trebaju nam! I sad ćemo ti jebati mater! Prošlo je ono vaše! Cev pištolja ga je zakačila po nosu. Ludilo, bes, ponos, sve smešano u krvavi koktel. Zgrabio je pištolj za cev i oteo ga iz mlohavih prstiju policajca. Sledeće što je znao bilo je da njega i kolegu drži na nišanu. Uperio si ga u dva policajca! Sad te čeka ozbiljna robija! Prst je sam našao oroz. Razduvao je mozak policajca 5692. Njegov kolega se mašio za futrolu. Poslao je dva metka u njegov stomak. Mladi policajac se strovalio u blato, bolno ječeći. On je svedok, on je svedok, ponavljao je demonski glas. Okrenuo je cev prema glavi ranjenika i povukao oroz još jednom. Ja sam ubica, ja sam niko i ništa, ja sam,ja moram…- rekao je i kleknuo u blato. Pomislio je kako bi u tom trenutku bilo najbolje da mu neko puca u potiljak. Klečao je i čekao a onda je krv, kao i njegov gnev, počela da gasne. Bio je čovek u bezizlaznoj situaciji. Morao je da se spasava. Počeo je da pretura po džepovima mladog policjaca. Našao je svoju kesicu sa duvanom. Izvadio je kesicu sa marihuanom i bacio je ublato. Duvan je grozničavo strpao u džep jakne. I on je bio naoružan. Klečeći, s naperenim pištoljem, zurio je u konturu čoveka koji je povikao: — Spusti oružje! Oni su me mučili, iživljavali su se! Hteli su da mi smeste! Objasnio mu je situaciju u par kratkih rečenica. A sad spusti pištolj ili ću pucati. Zašto bih vas lagao? Ja nemam kriminalni dosije. Slušajte, delujete mi kao dobar čovek. Da niste, ubili bi me odavno. Vi se sad vraćate iz smene, jel tako? Ušli ste u svoja civilna kola i krenuli kući. Pravite se da me niste videli. Ubio si dva policajca. Spusti oružje ili ću pucati! Policajci će poslati nekog da me ubije. Da se osvete za kolege. A ja neću moći da se branim. Odjeknuo je još jedan hitac. Prišao je onome što je nekad bilo ljudsko biće. Izvukao je mobilni telefon iz džepa i okrenuo ekran prema truplu. Muškarac u poznim tridesetim, blago otečenog lica, rošavog i strogog. Iz njegovog vrata je šikljala krv kao iz baštenskog creva. Pištolj je spustio u šaku svog mučitelja. Bacio je u šaht, na početku ulice u kojoj je živeo, duvan, upaljač i cigaret-papir. Kretao se brzo, nervozno. Nekoliko puta je pogledao preko ramena a potom zastao i oslušnuo. Ništa se nije čulo. Naselje visokih, namrštenih zgrada delovalo je mrtvo, kao da je na njega bačena hidrogenska bomba. Sutradan će u novinama izaći članak o trojici zaštitnika reda koji su se pobili zbog udela u dilovanju narkotika. Još jedna priča o lošim policajcima koja će ljude ostaviti potpuno ravnodušnim. Aleksandar Novaković U tijeku je novi krug trajnog natječaja za kratku priču portala Arteist. Priče napisane na hrvatskom ili prosječnom hrvatskom čitatelju razumljivim jezicima iz regije, šalju se na adresu info arteist. Po isteku svakog kruga natječaja svečano ćemo dodijeliti nagradu autorici ili autoru najbolje objavljene priče.